Често постављана питања

Адитивна средства су супстанце додате храни да би се продужило време трајања, побољшао укус, боја или текстура производа. Иако звучи забринаваће, не сва су адитива опасна. Многа адитива, као што су витамин Ц (E300) или лецитин (E322), потичу из природних извора и безбедна су у препоручених количинама. Кључно је читати етикету и разумети које адитиве консумирате. Научне студије постављају максималне дозволене количине сваког адитива, а европска регулатива само дозвољава адитива која су прошла строге тестове безбедности.

Табела хранљиве вредности приказује енергетску вредност (калорије), количину протеина, мастних киселина, углеводних киселина и сољи по порцији или по 100 грама. Вредности су дате у апсолутним количинама и често као проценат дневног референтног уноса (%DNR). На пример, ако производ садржи 20% дневног уноса натријума, то значи да једна порција чини петину препоручене дневне количине. Приликом избора хранљивих намирница, обратите пажњу на садржај шећера, засићених мастних киселина и натријума, јер су то обично елементи где је превише уноса проблематично.

Органски производи су узгајани без синтетичких пестицида, вештачког ђубрива или генетског инжењерства. Органска производња следи строге регулаторне стандарде и подлеже редовним сертификацијама. Обични производи могу садржавати остатке пестицида и синтетичких адитива у дозволеним количинама. Иако органски производи обично нису нутритивно супериорни, многи људи их пребирају због окружењског утицаја и потенцијално мањег изложења синтетичким хемикалијама. Оба типа производа могу бити безбедни за потрошњу када су произведени према регулаторним захтевима.

Лист инградијенса је приказан редоследом по količini — од највише ка најмањој. То значи да је прва наведена супстанца у производу у највећој количини. Читањем листа инградијенса можете открити скривене шећере, мастне киселине или адитива у производима за које сте мислили да су здрави. На пример, неке кашице за доручак могу имати шећер као други или трећи инградијенс. Такође, инградијенси са дугим, неупознатим назвима могу вас упутити на интернет да прверите шта су та адитива и да ли су безбедна.

ГМО (генетски модификовани организми) су биљке или животиње чији је генетски материјал измењен хемијском технологијом да би добили жељене карактеристике, као што су отпорност на пестициде или већи принос. "Без ГМО" означена значи да производ не садржи ингредијенсе произведене путем генетског инжењерства. У Европи, а посебно у Србији, производи са ГМО инградијенсима морају бити јасно означени. Иако нема конкретног научног доказа да ГМО храна штети здрављу, многи потрошачи пребирају производе без ГМО из личних преферентни.

Шећер на етикети може бити написан под многим имена: глукоза, фруктоза, јекрозин, медпиво, концентрат воћног сока, меласа, кленов сируп и многа други. Производи су забринаваће зато што могу садржавати неколико врста шећера у листи инградијенса, што чини укупну количину шећера веома високом. Кад гледате табелу хранљиве вредности, потражите "укупно угљене хидрате" и конкретно "шећере" — то је вредност која вас интересује. Препоручени дневни унос шећера за одрасле је максимално 50 грама, а светска здравствена организација препоручује чак и мање.

Сол није инхерентно лоша — наше тело је потребна сол за регулисање хидрације, нервне функције и мишићних контракција. Проблем настаје када конзумирамо превише соли, što može допринети повишеном крвном притиску и другим здравственим проблемима. Препоручена дневна количина соли је до 5 грама (око једне малене кашичице), али просечан потрошач у западним земљама уноси два или три пута више од тога. Већина екстра соли долази из обрађених намирница — пекарских производа, концентрованих супа, месних производа и слично. Читањем етикете и избором производа са мањим садржајем натријума може се лако смањити унос соли.

"Најбоља пре дана" или "употреби пре дана" указује на време у коме производ задржава своју оптималну квалитету, укус и текстуру — не обавезно везано за безбедност. Производ је углавном безбедан конзумирати и данима или чак недељама после датума, посебно ако је правилно складиштен. Различит је од "понди због датума" који означава крајњу дату за безбедну потрошњу, углавном за врло кварљиве производе попут млека и риба. За суве производе, конзервиране намирнице и брашно, датум "најбоља пре" је мање критичан јер су производи већ обрађени на начин да издрже време. Наравно, увек користите здрав разум — ако производ мирише чудно или показује видљиве знакове кварења, избегните га.

Трансмастне киселине су врста мастне киселине створена процесом који се зове хидрогенизација, где се течне мастне киселине претварају у чврсте при собној температури. Користе се у пекарским производима, маргарину и неким обрађеним намирницама јер продужавају век трајања и побољшавају текстуру. Међутим, трансмастне киселине су позната као штетне јер могу повишити ниво лошег холестерола (ЛДЛ) и снизити добар холестерол (ХДЛ), повећавајући ризик од срчаних болести. Европска унија је значајно ограничила употребу трансмастних киселина, али могу се још наћи у неким производима. На етикети, потражите фразе "делимично хидрогенизоване" мастне киселине, што указује на присуство трансмастних киселина.

Мастне киселине се деле на засићене, мононезасићене и полинезасићене. Засићене мастне киселине (пример: масло, палмино уље) су углавном чврсте при собној температури и у већим количинама могу повишити ниво холестерола. Мононезасићене (пример: маслиново уље) и полинезасићене мастне киселине (пример: соја, сунцокрет) су углавном течне и имају позитивнији утицај на срчаво здравље. Омега-3 и омега-6 су типови полинезасићених мастних киселина важне за функцију мозга и дилања. При избору производа, покушајте да смањите засићене мастне киселине и увећате уносе мононезасићених и здравих полинезасићених варијанти.

Алергени су супстанце у храни која могу изазвати алергијску реакцију код осетљивих особа. Главни алергени су: млечни производи, јаја, орашcи, арахис, рибе, шкољке, соја, глутен (пшеница), мусти и сезам. Европска регулатива захтева да се сви главни алергени морају јасно назначити на етикети, често назвучено болдно или другачије у листи инградијенса. Иако неки производи могу бити произведени без одређеног алергена, морају назначити упозорења попут "произведено у фабрици где се обрађују орашcи" јер може доћи до контаминације. Особе са алергијама морају пажљиво читати етикете и контактирати произвођача ако нису сигурне.

Правилно складиштење хране је кључно за одржавање њене безбедности и квалитета. Суви производи, конзерве и брашно требају да буду чувани у хладном, сувом месту, подаље од директне сунчеве светлости — идеално у темну шрафу на собној температури. Уље и жидови требају да буду чувани у складу са упутствима производача, често у хладном светлу. Млечни производи, месни производи и кварљиви артикли морају бити у фрижидеру на температури од 1-4°C. Замрзнути производи требају бити у замрзивачу на мањој од -18°C. Избегавајте складиштење хране близо извора топлоте, попут пећи или радијатора, јер топлота убрзава разградњу и раст микроорганизама. Такође, чувајте храну у оригиналним паковањима или непрозирним контејнерима да спречите светлост и влагу.